Ćuftice sa povrćem u paradajz sosu
March 20, 2018‘ ladna salata od boranije
May 6, 2018
Regresija spavanja - zvuči kao neka izmišljotina roditelja koji ne znaju kako da nazovu situaciju u kojoj su se iznenada našli. I da nam se nije sve desilo kao što pise po internetu nikad ne bih poverovala u to. Tako da iz iskustva potvrdjujem da ta regresija stvarno postoji i da stvarno prati rast i razvoj deteta.
Elem, naša beba devojčica je sa 2 meseca počela da spava po celu noć, tj od kad smo prestali da je budimo da pije mleko. Rodjena je velika, sa 4kg i bila je na dohrani tj aptamilu, tako da je bilo i ok da je pustimo da spava celu noć. Odnosno nije bilo straha da joj se nešto desi, uverili su nas i lekari i patronažna sestra Mileva carica.
Tako da smo mi bili naspavani roditelji male bebe i svima smo bili čudni jer smo bili raspoloženi i sveži. Tek kad su nam se dešavale regresije shvatila sam koliki je problem nespavanje, i koliko to kvari odnose izmedju mame i tate. Počeli smo da se svadjamo bezveze, nekontrolisano da jedemo u pola noći i da se gojimo, preko dana neraspoloženi i džangrizavi, brecamo se za sitnice. A najžalije što smo ponekad i na dete vikali jer neće da spava a dete nije ništa krivo :(
Svi kažu da te regresije spavanja prate neki skok u razvoju deteta, i da traju od 2 do 6 nedelja. I da ih obično ima 3 i da apsolutno ne možeš ništa da uradiš osim da istrpiš i sačekaš da prodje samo od sebe. I stvarno sve bi tako. Evo kako su izgledale naše regresije.
1. Prva regresija nam se desila kad je beba imala 7 meseci. I ta regresija je bila najblaža i najkraća, trajalo je 2 nedelje i beba se budila noću samo jednom, ali nije ni plakala. Mi smo pokušavali da je malo ljuljamo da opet zaspe, ponekad bismo uspevali ali najčešće smo joj davali mleko jer smo se tripovali da se budi jer je gladna. Nakon popijenog mleka uvek je čvrsto spavala do jutra.
Ali je bilo čudno da beba koja se 6 meseci nije nijednom budila noću odjednom počne. Skok u razvoju koji je pratila ova regresija je bio uvodjenje čvrste hrane i početak kretanja po tepihu kao vojnik.
Tada sam prvi put istrašivala tu regresiju i pomislila da neće valjda sve tako da nam se desi... naravno da sam prizvala haha
2. Regresija sa 15 meseci - ovo je bilo fizički naporna regresija jer nismo bili spremni i bili smo umorni od dnevnog jurcanja za njom, pa noću umesto da se odmorimo mi opet mora da jurcamo. Trajalo je oko 4 nedelje i pratilo je skok u razvoju prohodavanje i pričanje. U ovj regresiji ništa nije pomagalo da se ponovo uspava već jurcanje dok ne padne sama i zaspe.
U pola noći se probudi i bude budna minimum sat i po, ponekad i 3 sata. A pošto nije išla u vrtić još uvek onda je ujutru spavala i do 11h, a i mi sa njom pošto mi radimo od kuće pa nam se može. U početku smo pokušavali da je uspavamo mlekom i pesmicama i maženjem, ali nakon toga ona ustane i igra se kao da je dan.
U početku smo se ložili pa smo se igrali sa njom, čitali knjige, ali pošto smo baš bili umorni onda smo joj uključivali crtaće i puštali je da se sama igra dok sama ne dodje i traži mleko i onda se popne u krevet i zaspe.
Dešavalo nam se da preko dana zaspe na tepihu ili u stolici za hranjenje, samo se umiri i koma, zato što je bila previše umorna od noćnog provoda.
3. I dodjosmo i do treće, najduže regresije, nadamo se i poslednje, tako kaže google. Mala sad ima 2 godine i tačno piše da se sad dešava. Ovaj maltretman sa budjenjem u pola noći trajao je tačno 6 nedelja. Skok u razvoju je rast zuba 5ica, sva 4 komada u isto vreme.
Fizički nije toliko strašno jer ne jurcamo mnogo za njom, jer je samostalna, nije smotana i ne pada često. Zna i da se zaigra sama. Probudi se u pola noći i narednih sat i po ne zatvara usta, samo nešto pita ili peva ili priča strašne priče. Tako da nema šanse da dremaš jer ne zaklapa, ali ne zaklapa. A sad je i velika i donekle razumna, ali traži da se igramo i zezamo, onda i jedemo i pijemo mleko. I ume da zaspe uz crtani... što u tim situacijama i nije toliko strašno...
Ali sad smo i mi iskusni, tako da smo se žmu i ja podelili, jednu noć je on budan sa njom, a drugu ja. Nismo nervozni toliko jer znamo da će da prolazi i sebi opraštamo jedenje u pola noći. Prvih nedelju dana smo bili kao zombiji, ali posle smo se već navikli. A i mala ide u vrtić pa nam se desi jednom nedeljno da je odvedemo pa se vratimo u krevet i spavamo do 12h... hahahah... naša mala pobeda....
Ko kaže da spava kao beba - nema pojma kako bebe spavaju!!!
Dodina mama, hronerka, direktorka, blogerka...
